Psihoterapija izgleda tako što sedimo jedan naspram drugog i razgovaramo, najčešće 45 minuta do sat vremena (ležanje na kauču je deo terapijske legende i danas se viđa uglavnom samo na filmu). U psihoterapiji dece i mladih pored razgovora koristimo i druge tehnike kao što je igra, crtež,fantazija, odigravanje jer one adektvanije pomažu detetu da razume i integriše svoja osećanja – strah, tugu, ljutnju, stid, zbunjenost sobom i drugima i na taj način pronalazi novi, kreativniji način da izrazi ono što „govori kroz simptom“.
Na početku psihoterapije pravimo dogovor o dužini, učestalosti i vremenu održavanja sastanaka i ukupnom trajanju psihoterapije. Pri tome uvažavamo radno vreme roditelja, raspored časova u školi, a kada je o sasvim maloj deci reč, njihovo vreme spavanja i hranjenja. Kako bi se poštovala psihoterapijska načela, sastanke bi trebalo održavati u unapred zakazano vreme. U zavisnosti od problema i tematike, motivacije i postavljenog cilja, psihoterapija može trajati različito dugo, od nekoliko susreta do nekoliko godina.
Kako različite vrste poteškoća zahtevaju različite metode psihoterapijskog rada, u našoj ordinaciji sprovodimo više vidova individualnog psihoterapijskog tretmana: geštalt psihoterapiju, kognitivno- bihejvioralnu psihoterapiju ( KBT) , sistemsku porodičnu psihoterapiju i integrativnu psihoterapiju.
Integrativna psihoterapija najšire definisano podrazumeva kombinovanje tehnika i/ili teorijskih postulata različitih psihoterapijskih škola i orijentacija jer afirmiše važnost holističkog pristupa čoveku kao celovitost tela, uma i duha , a mentalno zdravlje posmatra kao rezultat ravnoteže između fizičkog, psihičkog, emocionalnog, socijalnog i duhovnog aspekta . Ciljevi i metode lečenja integrativnom psihoterapijom određuju se prema specififičnim potrebama svakog klijenta.